Srce od stakla

Vreme je prestalo da tece,
onoga dana kada smo nestali mi.
Bolelo je svako vece,
bez tvoje ljubavi.

Stvorila se rana,
na scu od sakla.
Proslo je mnogo dana,
a ja se nisam makla.

Sa mesta ovog,
gde sve potseca na tebe.
Da zalecim bol srca svog,
da ojacam sebe.

Suze teku vec godinu dana,
boli svaka rec tvoja.
Na srcu od stakla puno je rana,
a u dusi suze bez broja.

Ovaj zivot bez tebe boli,
gori je od pakla.
Svaka rana ziva je na dusi,
i pece i lomi srce od stakla.