Zar da verujem u ljubav,kada oci lazu.
Zar da cutim,a boli se na moju dusu slazu.
A dodje mi da vrisnem sa svakim novim bolom,
dodje mi da zaplacem sa svakom novom zorom.
Zar da verujem u srecu,kad nema je odavno,
zar da kazem,ne plasim se,da sve mi je ravno.
I da ne pitam sta sledi kad ovako boli,
mozda sledi zrtva,srca koje voli.
Kako da sakrijem suzu,sto sprema se da kane?
Kako da ubedim disanje,da od bola ne stane?
Kako da uzmem nesrecu,i bacim je daleko,
da zakopam i sakrijem da ne nadje je neko.
Jer moja je nesreca veca od planine,
od mora i zemlje,od nebeske visine.
Ne zelim je nikome,jer mene je ubila,
ubila me sreco, kad sam te izgubila.
Нема коментара:
Постави коментар